unsubscribed

Glava umiruceg diva lezala je u Rediteljevom krilu zastitnicki sakrivena ispod Rediteljeve sake. Osim zastite izgledalo je kao da saka ima ulogu  citaca audio sadrzaja pa je Rediteljevo : Reci mi svoju pricu zvucalo kao Play my brother.

-Radio sam delikatese u megamarketu, najdosadniji posao na svetu uspeo sam da dovedem do savrsenstva. U pocetku mi je prijala fascinacija musterija mojim umecem, kako sam dublje ulazio u materiju sve manje paznje sam obracao na njih a sve vise bio skoncentrisan na posao. Iza rashladnih vitrina uzdignuta iznad visine musterija moja pozornica za predstave od 7 do 15. Nista nisam sekao masinom Jedan noz, jedan ostrac jedna ruka bila je moja deviza i cesta uzrecica kojom bi prihvatao pohvale kupaca. 

Reditelj nemesti usta spremna za pitanje: Sta je sa drugom rukom...ali ne izusti. Znao je da nema vremena za pitanja zeleo je da div dodje do kljucne teme pre nego odapne u neizvesnost. 

Nadao sam se da ce moje vestine primetiti neko vazan i da ce to biti moja karta ka nekom boljem radnom mestu, ali vazni ne kupuju delikatese.

Ipak jednom prilikom sam sam svirao na nekom punk festivalu. Uvece smo pripremali hranu, e tu sam bio primecen, secas se lika koji mi je prisao posle vecere, koji me je kasnije pozvao u svoj bend.

Reditelj zanemari ovaj kao i svaki sledeci pointer koji je preklapao njegovu zivotnu pricu sa pricom ispovednika.

Kao sto sam ti onda rekao nesto nije bilo u redu sa tim likom. Neko sa toliko ukusa i prefinjenosti manirima i inteligencijom svira u punk bendu i pise takve ogavne tekstove?

Godinama sam iz dana u dan mislio o tome, cekao filmski rasplet neku scenu koja otkriva ali ne nicega nije bilo. Kada smo prestali da sviramo punk nastavili smo sa redovnim poslom. Uspeo je da napravi od mene zvezdu. svuda su bili izlapljeni plakati sa mojim fotografijama "Lojd Sushi Bar" i "Lojd Sushi Fancy". U baru sam imao svoju pozornicu na kojoj bi spontano  sekao ribu na take kriske, na divne providne komade. Povremeno bi izgovarao Jedan noz, jedan ostrac jedna ruka urezujuci pritom pandine oci usta i nos vrhom noza u avokado. Fancy opcija je bila samo za odabrane isao bih kod njih. Zvali su me Lojd Sushi Samurai. Tako sam usao medju njih...

Poceo je  pljusak naj strasniji.

Enki Tor Ketering i ja stajali smo na ivici sume i cekali da reditelj zavrsi, padalo je mrak kisa je natapala i zemlju bio je mir bez ekstaze culo se mrmljanje umiruceg diva, slagao je vazne epizode svog zivota sa puno detalja kao da mu preostaje citav zivot da preprica zivot koji prolazi.

Neeeeeeeeeeeeeeeee, glupi uvecanji skotovi svi urade isto svi svi to je neka glupa fora uvek mi to urade, Prokleti  filski arhetipovi jos prokletiji oni koji ih citiraju. Pomanitali reditelj uze svoj stap i krenu da mlati po okolnim stablima obarajuci ih uz jezivu skripu i dreku.

Nas cetvoro krenusmo ka stenama ostavljajuci Reditelje da sam zavrsi predstavu.

Uvek mu to urade, pogotovu kad krene kisa divovi prekinu ispovest i krenu da recituju :

Trt mrt  like tears in rain.[pauza] Time to die.

- Bedak, Rece Enkidu.

U svakom slucaju odgovori Ketering. Ipak od ove ispovesti smo imali neke koristi. Pomenuti panker sa manirima ce uskoro postati div svih divova i nasa najveca misija.

 

SULTANS OF ISTANBUL- veliki naslov tackast, plavicast a ispod njega: BAKLAVA - CARSTVO. Dva puta zatreperi baklava a za njim jednom carstvo par sekundi, pa ponovo BAKLAVA, BAKLAVA- C A R S T V O.

Ispod reklame  skroz u belom sa zlatnim detaljima prodavnica baklava, u izlogu baklave staklaste od secera, posute raznobojnim mrvicama marcipana,  u metalnom posluzavniku precizno isecene na komade jednakih velicina.  U srednjem planu bele plocice bez dekora zatim red rashladnih vitrina, a iza vitrina dve devojke , prodavacice baklava. Istanbul- Sultan- Devojke Baklava.

To je to! - povika reditelj- Istanbul-Sultan-Devojke-Baklava, imam kljuc!- lezao je na lezaljci zagledan u nebo kao da cita sa idiota.

Da -nastavio je, -Devojke iza rashladnih vitrina bi stajale sve vreme u zadnjem planu, a posto se radi o Sultanovoj poslastici one bi svakako bile osvedocene device i njih ne bi kucali ekserima u glavu vec bi stavili samo jednu veliku spajalicu, obicnu kancelarijsku spajalicu  uvecanu u proporcije velike glave. Glave ne bih dirao, one moraju ostati u prvobitnoj velicini. Dve trecine velicine tela.

U srednjem planu bela podloga po kojoj sve vreme predstave padaju raznobojne mrvice kao na dekoraciji baklava. U prednjem planu narator  premazan spilovanim secerom, pravi povremene usporene korake, tesko pomera noge koje se, zbog spilovanog secera lepe za podlogu. Sareni ukrasi koji padaju po srednjem planu delom zavrsavaju i po naratoru gde ostaju zalepljeni.

Narator izgovara tekst: - Dragi gosti znam da volite slatkise, ko ih ne voli, ove slatkise -pokazuje rukom prema devicama,-Sultan je odlucio da podeli sa vama BAKLAVA, BAKLAVA- C A R S T V O. Sultan se trudi da za sebe pribavi sve sto vi zelite a posto nismo svi u mogucnosti da dobijemo sve, Sultan je tu da kao vas izaslanik oproba umesto vas. Eto baklava ima u izobilju i njih je velikodusni Sultan prosledio medju narod  BAKLAVA, BAKLAVA- C A R S T V O. Samo pozelite a Sultanovo je da to kako god zna i ume oproba umesto vas.  BAKLAVA, BAKLAVA- C A R S T V O da vase zelje nikada ne prestanu!

-Yeeeeeeeeees!- povika reditelj-imam je! Novi genijalni nastavak  kultne studentske!- odskocivsi sa lezaljke primeti da je sam i bi mu zao sto niko nije prisustvovao radjanju novog pozorisnog cuda, nadao se da ce sa dovoljno uverljivosti uspeti da ponovi viziju koja mu je  dosla pravo sa neba. Trcao je prema sumi poskakujuci i vicuci- Yeeeessss, BAKLAVA, BAKLAVA- C A R S T V O, device, spajalice,  Yeeeeeeeeeeeees!

Poslednjih meseci ima dosta posla, nedostaje mi izlezavanje na obroncima. Divova ima vise nego ikad,  pristizu u velikom broju. Na svu srecu, brzo nastaju i lako se iskljucuju. Zamolio sam Tora da zatrazi pomoc od oca. Odmahnuo je glavom.

- Meni je zabavno, bar ne moram da slusam tvoje i Enkiduovo razmatranje.

Jedno Torovo oko rezervisano je za Enkidua on je njegov stit, u trenutku dok je izgovorio njegovo ime shvati  da Enkija nema na vidiku. Skoci na granu, brzo se uzvera do vrha cetinara i tezinom tela savi ogromno stablo koje ga odbaci trideset metara dalje na vrh proplanka. Krenuo sam za njim i u  doskoku videh Enkija kako trci niz padinu prekrivenu skriljcima. Izgledalo je kao da trci po gomili skejtbordova, dodirujuci ih lagano vrhovima prstiju tako da ovi nisu stizali da proklizu vec bi se blago podigli i pri povratku melodicno ali priguseno tupo lupnuli svaki put izmenjenim tonom. Fantastican prizor prekinula su dva uzastopna bljeska sa suprotne strane padine, Tor zamahnu snazno maljem usmerivsi njegovu putanju ka projektilu koji je tutnjao putanjom koja bi se sasvim izvesno presekla sa putanjom Enkijevog kretanja. Malj udari u projektil i odbaci ga uz prasak, otkrivajuci zamku dvostrukog bljeska. Projektili su isli u paru tako da je prvi zaklanjao projektil iza sebe. Dok se malj vracao prema Toru bilo je jasno da nece biti vremena za drugo odbrambeno bacanje. Tor se baci  u susret pokusavajuci da skrati putanju, i u istom zamahu tela odasla jos jedan hitac. Cuo se prasak, dim je pokrio tacku susreta projektila i ... strepeli smo za Enkija.

Eksplozija je obasjala dolinu. Tor je vec bio na drugom kraju padine, ubedjen da je sa Enkijem zavrseno, tragao je za divom koji je ispalio smrtonosne hitce.

Dok je cerupao padinu  culo se lupanje i lomljava ali se od krosnji nije video ishod. Niz dolinu je tunjalo kao da sa vrha dolazi velika snezna lavina .

Dim se razilazio i u smanjenoj saturaciji na mestu gde je stajao Enki sada se pojavise dve Figure. Pomislio sam u ocajanju da su to dve polovine naseg prijatelja, a zatim videh jasno da su obe polovine Enkidua netaknute a da pored njega stoji covek go do pojasa sa sivom metalnom motkom u ruci, poput bejzbol igraca cekao je sledeci hitac.

- Nisam znao da postoje ljudi koji se bore protiv divova.

- Nisam ni ja znao da se osim nas jos neko bavi ovim poslom.

- Enkidu - izgovori Enkidu blago se nagnuvsu u poklon predstavljajuci se i zahvaljujuci na pomoci.

-Reditelj- izgovori covek koji se upravo predstavio zvanjem kao imenom.

- Javite onom bradatom da mu je prijatelj ziv, divlja previse, pokrenuce lavinu sa severne strane.

Enki se oglasi  i Tor radosno uzvrati pozdrav ne prestajuci sa tutnjavom.

- Koliko vas ima Gospodine Reditelju?-pitao sam naseg novog poznanika.

- Ima nas samo jedan, ja radim sam u ovoj oblasti. Smucali su se neki raspadi ali se ispostavilo da su obicni dzanki a ne pravi lovci pa sam ih najurio.

- Ako ste za pricu mozemo gore do litica.Pitali ste, a pitao bih ponesto i ja.

Imao je lezaljke slicne nasim,  razapete izmedu stena, ubrzo smo se osetili kao kod kuce.

- Ja sam zaista reditelj. Kada sam dosao ovde ljudima koji nisu ranije culi za takvu vrstu zanjimanja bilo je cudno,a posle prvog ubijenog diva bili su zadivljeni.

- Sta ti je reditelj, izgovarali su sebi u bradu.

Podsmevao im se kao da nije od njihove ljudske vrste ali je ton izgovorenih reci otkrivao da ipak ne odbacuje srodnost.

- Zavrsio sam fakultet i na poslediplomskim studijama napravio predstavu od koje je zastajao dah. Prijatelji i profesori inace rezervisani prema komplimentima nisu oklevali da prokomentarisu detalje koji su im bili upecatljivi i koje su izdvajali kao temu i ideju ovog nesvakidasnjeg avangardnog poduhvata.

- Covece, kako si ih dobro sklopio u celinu  ovako razlicite i tako malo teksta, kostimi, ekseri, sve je na svom mestu.

- E, taj isti koji je izgovorio ovu recenicu tri godine kasnije rekao je da je mozda previse da u svim predstavama zakucavam zene ekserima kroz glavu  za pod pozornice i da je pomalo odvratno da svi na pozornici budu obuceni u kostm glave.

- Kakav kostim glave sta to znaci?- zapita Enki.

- Pa velika loptasta glava od sundjera i platna sa malim prorezom za noge i glavu glumca koja viri iz korena nosa kao trece oko.

- A zasto si zakucavao zene?

- Moja glavna glumica je u predstavi imala troje dece i sa tri eksera bi je muz na pola predstave zakucao za pod. Ali nebit, nisam uspeo da napravim nijednu predstavu posle te slavne studentske. Kao da su svi bili u dosluhu, govorili su :Ako izbacis zakucavanje i velike glave mozemo da razgovaramo.

-Poslednji koji je to zatrazio dobio je letvom preko ledja.

- Ovom letvom?

- Ne drvenom, ovu sam kasnije projektovao za borbu sa divovima, za ljude sam uglavnom koristio drvenu.

- Koristio, hoces reci da si vise puta nekog mlatio.

- Da, kada sam udesio Milocuga krenuo sam redom, i sve one koji su mi dosadjivali hvaljenjem sada sam nagradjivao zaljenjem sto su me upoznali. Sebi sam dao misionarski zadatak da svakog  umetnickog birokratu mlatnem po par puta iz sve snage.

- I naravno zatvorili su me u dusevnu bolnicu. Na srecu, zapravo.

- ?

- Tamo sam upoznao izvesnog Keteringa koji je patio od opsesivnog ciscenja predmeta malom drvenom cetkicom. Taj me uveo u posao sa divovima. Brzo sam ucio i fizicki napredovao a g.dina Keteringa je narocito fascinirao moj napredak u otkrivanju divova.

- Redak slucaj -rekao je,- mada je  logicno,  samo covek koji ljude vidi kao velike glavudze moze videti ono sto drugi ne vide. Cudno je jedino to da neko ko je prosao kroz obrazovni sistem ljudi nije podlegao predstavama saznanju i saznavanju.

Enkidu razvuce osmeh spreman da prokomentarise zajednicko prijateljstvo sa Keteringom, cekao je da Reditelj zavrsi recenicu.

-Zatim sam konstruisao ovu metalnu letvu od ferofluida i kroz par iteracija ispostavila se kao savrseno sredstvo -kompaktan i ubojit aparat- Izgovorivsi poslednju rec naglo utonu u dubok san.